TRČANJEM – 48KG MANJE!

"Rešio sam - svi ćemo mi da umremo od nečega, ali ja neću da umrem od ovoga!" - Kada je motiv iskren, sve je moguće! Pročitajte kako je Mladen izgubio fascinantnih 48 kilograma!

Mladen je sasvim običan dečko. Zaposlen, radi po 8 sati dnevno, ima devojku, izlazi i druži se. Ali Mladen je takođe i heroj. Heroj sebi nama uzor. Neverovatna transformacija kroz koju je prošao povod je da razgovaramo sa njim i iskreno, direktno vidimo kako se život menja na bolje, u jednom pravcu.

Za početak, pravo u glavu:

DOBRO BRE MLADENE, KAKO SI SE UGOJIO TOLIKO?

Veoma lako :)

Jeo sam puno, a nisam se kretao uopšte. Kada kreneš da jedeš iz dosade i nemaš sta da radiš i jedeš kasno… Kile se lepe same. I onda ne veruješ šta pokaže vaga

ŠTA JE POKAZALA?

118 kilograma na 173 cm visine

JASNO JE, DONEO SI ODLUKU DA SMRŠAŠ, ALI KAKO JE ONA KRENULA DA SE FORMIRA – ŠTA JE BILO PRESUDNO?

Dugo vremena sam nekako znao kako da smršam ali nisam obraćao pažnju dok nisam shvatio da ću da stanem. Jednostavno – da ću da umrem. To je ta motivacija.

DA LI SI IŠAO KOD LEKARA, DOBIO NEKE PODATKE?

Bio sam više puta jer radim sedeći posao pa sam se kočio i imao bolove. Rekli su mi da moram da smršam ali nije vredelo dok sam nisam shvatio da se ili menjam ili mi se loše piše.

KAKO JE OKOLINA UTICALA?

Imao sam podsticaj da jedem i pijem. Eto tako je uticala :) Da smršam i krenem da trčim, za to sam imao manje podrške. Porodica se nije posebno uključivala. Sada kada vidim slike iz tog perioda – bilo je strašno, verovatno su trebali više da mi govore: smršah. A okolina se više čudila dok sam mršavio, tako to nekako ispada, valjda smo takvo društvo.

ŠTA JE BILO NAJTEŽE SA 118KG? ŠTA JE NAJVIŠE TRPELO?

Iskreno, smetalo mi je najviše što me je bolela kičma. Nisam se puno kretao pa nisam ni osetio šta drugo može da mi smeta.

Društveni život je izgledao izlazi, jedi, pij, i za to težina nije neki faktor rizika bila. Odeš, jedeš, piješ. Ali žene i samopouzdanje – priznajem – jeste bio problem, delovalo je nerešiv.

KAKO JE KRENUO TEMPO MRŠAVLJENJA? KOLIKO VREMENA TI JE TREBALO?

Krenuo sam postepeno, sve što je na brzinu nije održivo,  i verujem da sam zato i smršao lako.

Rešio sam – svi ćemo mi da umremo od nečega, ali ja neću da umrem od ovoga!

Promenio sam navike. Prestao sam da jedem posle 5, 6. Čim ustanem trudio sam se da imam prvi obrok, nisam držao dijetu samo sam smanjio porcije na pola. Jedino sam se odrekao grickalica. To je verovatno i najviše doprinelo početnom gojenju.

Sam tempo – u početku je bilo i po 4kg nedeljno, ali to je uglavnom voda, proces je trajao oko godinu i po dana i izgubio sam 45 kilograma ukupno.

KOLIKO JE TRENING UČESTVOVAO U PROCESU, ŠTA SI RADIO NA TOM PLANU?

Kada je bilo toplije, vozio sam bickl, malo sam uključio plivanje, ali većina procesa su bile brze šetnje. 5 – 6 puta nedeljno. Prosek od 7 – 10 km, a kraju tog procesa šetao sam 15km. Trkačkim žargonom, tempo mi je bio oko 8min/km.

OTKUD TRČANJE?

U početku sam mrzeo trčanje :) ja sam bio tip za bicikl i to skoro profesionalno, 50 – 60 km svaki dan, pre ove ugojene faze :) na sajt trčanje.rs sam došao guglujući “kako kupiti patike za trčanje”. Bilo mi je logično jer sam svaki dan bio u pokretu, igrao fudbal i shvatio da je trčanje kao psihički ventil za izbacivanje svega stresnog.

Za Beogradski trkački klub sam čuo preko sajta, i prijavio se u tadašnju Školu trčanja pre više od 2 godine. Na moju žalost to me čini jednim od najstarijih članova (smeh). To i nije neki period, prošle su “samo” dve godine ali  kroz klub je otada prošlo 1.000 ljudi. Manje više sve su novi, sem nas pet, deset iz stare postave.

KOJA JE PREPORUKA ZA LJUDE KOJI IMAJU OGROMAN VIŠAK KILOGRAMA, A ŽELE DA KRENU SA TRČANJEM?

Gledajući unazad svoje iskustvo mislim da je važno da naglasim da ja nisam imao trkačke “dečije bolesti” jer sam pre toga dugo pešačio. Moj prvi trening, kada sam došao u klub  je odmah bio 16km trčanja. Moj savet, laički je da se ojačaju zglobovi, kolena – upravo šetnjom. Prvih par meseci -počnite hodajući, pa pređite na lagano trčanje.

Drugi savet je motivacioni. Razmislite zašto želite da smršate? Pravi razlog – koji vas držati sve vreme na tom putu. Kada se nađe pravi razlog, tada postepen rad dovodi do rezultata. Ne dozvolite da hrana gospodari vama. Razmislite čime ste nesrećni ako previše jedete. Kada se nađe srž problema dalje sve ide lako.

KAKO SI TI NAPREDOVAO U TRČANJU? KAKO JE IZGLEDAO TVOJ RAZVOJNI PUT?

Retko ko može da odgovori na pitanje: Zašto trčiš? Mnogi trkače sam isto pitao i mi nisu znali da mi kažu tačan odgovor.

Ja nikada nisam imao konkretan cilj u trčanju. Možda zato i trčim 2 godine bez prekida. Trčanje je uvek bilo cilj sam po sebi. Koliko brzo, daleko, to je stvar koja je van mojih ciljeva. Moj prvi polumaraton je bio 1:54. Najbrži 1:40.

Moja greška je što sam išao na sve trke tako da mi se desilo manje oštećenje na stopalu – telo je reklo: uspori. Možda ću ići i brže od 1.40 ali to i nije toliko važno. Maraton isto, ako mi dođe želja, istrčaću ga. Sebe vidim u trčanju, druženju, pomažući drugima da poboljšaju PB, (primer autora: mene je vodio do rekorda :)) ali za neke brzine, ispod 1:30 traži se i dosta odricanja, na šta sada nisam siguran da sam spreman.

Tijana: Prvi put ispod 6min/km :) Mladen u pozadini!

ŠTA SE NAJVIŠE PROMENILO U TVOM ŽIVOTU KROZ OVU FIZIČKU PROMENU?

Promenilo se dosta toga. “Postao sam bolji čovek”- tako mnogi kažu mada u to ne verujem, nisam siguran da čovek sam po sebi postaje bolji ili gori. Promenile su se navike.

Spavam više, i primetio sam da u poslednje vreme svuda stižem na vreme.

Cenim drugačije stvari. Sada mi je san da odem na polumaraton da vidim druge gradove, prošle godine to su bili  Ljubljana, Apatin, Sarajevo, Sobmbor Novi Sad… je već redovna destinacija.. Upoznao sam sjajne ljude. Interesantno je da su svi pozitivni. Valjda to trčanje uradi čoveku. Postane pozitivniji.

Sada ću uvek pre kupiti opremu za trčanje, nego da odem u kafanu :)

KADA GLEDAŠ SEBE PRE I POSLE ŠTA JE KLJUČNA PORUKA?

Prva asocijacija – Zar je moguće?! kada sam video ove slike nekako krivo mi ješto sam 4, 5 godina sam sebi upropašćavao život. Rodiš se zdrav, sve je okej, ali iz nekog razloga kreneš da sam sebe sabotiraš. Ali onda pomislim: Možda to treba da se prođe. Možda je to lekcija.

Nisam trebao sebi da dozvolim, razočaran sam, ali okej – srećan jer sam napravio ogromnu promenu. Ne bih znao koliko mogu da se ovo nije desilo. Ceo život sam voleo da se trkam i nadmećem, sada i to mogu!

 PORUKA ZA ČITAOCE?

Samo da sve rade iz pravog razloga. Ja nikada nisam imao estetski problem sa debljinom. Istina, ljudi te svakako gledaju drugačije nakon te promene. Da me je to vodilo ne bih istrajao do kraja. Ali zdravlje jeste.

Onda možeš da trčiš dugi niz godina i zaista dugoročno uložiš u svoje zdravlje. Da probaju da naprave nešto dobro za sebe, jer svako može – potrebna je samo volja. Da ne odustaju kad je teško jer baš kada misle da više ne mogu tada treba dati sve od sebe. To je teško ali se višestruko isplati.